Tara 17-18.07.

Učesnici : Dunja, Nikola, Marija, Ognjen, Maja, Goran, Šarlota, Taske, Goran i ja.
Taske i turisti su krenuli sa vozačem kombija (8+1) Dejanom krenuli sa sajma u petak oko 23 h, Goran i ja smo krenuli autobusom za Foču. U subotu ujutro smo se našli u Foči, popili po kafu i po koju ljutu rakiju i kombi je krenuo prema Brštanovici u kamp kod Raška, a ja i Goran smo nešto kasnije krenuli sa fotografom iz Foče koji je u stilu Alena Prosta odvozao put od Foče do Brštanovice čime je Goran posebno bio oduševljen tako što je na zadnjem sedištu menjao boju kože od bele do zelene.
Kod Raška smo se popakovali u bungalove, doručkovali, popili po koju rakiju i krenuli da se spremamo za vodu. Raško me je upozorio da požurimo da krenemo pre 13 h jer tamo vršljaju neke inspekcije i da treba da nosim sa sobom dozvolu za upravljanjem čamcem koju nisam poneo, ali ga nisam poslušao i posle 13 h smo i dalje bili u kampu. Ja i Taske smo krenuli gore do kombija da ponesemo odeću za posle vode, kad ne lezi vraže dva pandurska džipa su uletela u kamp i krenuli nas da ispituju : «Ko ste vi, šta ste, kod koga ste, koliko plaćate? Mi smo muzičari, idemo da ponesemo tetki lek, slučajno smo se našli ovde, skupili se spontano…» Ispostavilo se da je to bila poreska inspekcija koja evidentira koliki je promet po kampovima, pa smo se posle prvobitne konfuzije pribrali pa smo posle rekli da smo sportski klub koji trenira ovde, a kada me je gospođa inspektorka pitala da li imam polisu osiguranja, obećao sam da ću da je uplatim u prvom osiguravajućem društvu na koje naiđemo tokom raftinga.
Spust je trajao oko 3 sata, vreme je bilo pravo letnje, Tara taman kako treba da bude, sve je bilo prava uživancija za našu 10-članu posadu. Posle spusta nas je Dejan čekao sa kombijem, pa smo krenuli u kamp. Pošto se kombi nije spuštao skroz do kampa, malo smo glumili Sizife pa smo na ruke nosili naduvan čamac niz put neih par stotina metara, pa smo onda navalili na jagnjetinu i kulirali po kampu. Ja sam otišao na spavanje u 21 h i spavao sam do sutrašnjeg dana do 6 sati ujutro pa ćete biti uskraćeni za taj deo izveštaja.
U nedelju ustajanje, doručak, pakovanje stvari na gomilu i polazak na vodu u 11 h. Raško i Dejan su popakovali stvari i on nas je čekao na Šćepan Polju. Spust je trajao opet oko 3 sata, s tim što je u jednom trenutku počela jaka kiša, pa se spustila magla, a maglenke nam nisu radile, pa smo se spuštali u malo otežanijim uslovima, ali je sve bilo opet kul i ekipa od 10 članova je bila za čistu desetku.
Posle toga smo otišli u Foču na ćevape i piće, pa u Višegrad na tufahije pa smo se razišli, Taske i turisti kombijem do Beograda, a ja i Goran autobusima što krstare širom naše domovine, ali je uprkos peripetijama oko puta akcija bila za čistu 10, jer je i ekipa i domaćini i sve bilo super i na nivou.
Dušan Jokić